Kako je lepo živeti lako

Ne mogu da verujem da je prošlo gotovo četiri meseca od kako smo se uselili! Ne moju radost, novi prostor i dalje odiše šarmom i uzbudljivošću nečeg novog i daje mi utisak kao da sam na nekoj interesantnoj lokaciji, a ne u svom standardnom prebivalištu. Tužna sam što to neće biti zauvek tako, jer stvarno volim taj osećaj. Sa druge strane, ne mogu da verujem koliko je vremena prošlo od kada sam vam poslednji put pokazala dokle smo stigli sa uređivanjem prostora. Ako biste da se podsetite, bacite pogled na postove Ko se seli, taj se ne veseli i Preliminarna tura kroz stan . Sigurna sam da ćete moći da uočite napredak u današnjem postu :)

Kada je u pitanju organizovan i minimalistički dom, medalja ima dve strane. Jedna podrazumeva čišćenje, sređivanje i izbacivanje, a druga sprečava unošenje bespotrebnog. Iako nekim ljudima izbacivanje može da deluje kao emotivno težak proces, meni se čini da je ovaj deo posla zapravo lakši. Obično ga obavljamo u većim akcijama, kada nam je već dosta nereda i kada smo puni elana.  Sa druge strane, ako ne želimo da unosimo krš u svoj dom, neophodno je da budemo na stalnom, svakodnevnom oprezu. To ume da bude i naporno i demorališuće, a najbolji način za to koji sam do sada otkrila je postavljanje jednstavnih ali i neopozivih pravila, kako bih pazila šta unosim bez preteranog razmišljanja. U dnašnjem postu bih želela da podelim sa vama sve ono što više ne kupujem, ali i kako to radim.

Ovog ponedeljka vam se javljam sa jednim zanimljivim mini projektom koji sasvim sigurno možete sami da sprovedete u delo. Ja sam oduvek imala želju da ovo probam a sada sam je konačno i ostvarila. Oduvek su me mučili ti mali, neupotrebljivi delovi sapuna koji ostaju na samom kraju i koje obično bacamo. Kako ja generalno ne volim da bacam upotrebljive stvari, pre nekog vremena sam počela da ih skupljam sa namerom da nekada napravim nešto od njih. A kada ih se nakupilo dovoljno, zaključila sam da mi je najlakše i najinteresantnije da ih pretvorim upravo u običan tečni sapun za ruke.

Dragi moji i drage moje, prosto mi je neverovatno da je prošlo već više od dve godine od kako sam odlučila da se posvetim pisanju na ovom ovde mestu. Mogu vam reći da sam u tom trenutku mogla samo da se nadam da ću za dve godine da imam ovakav utisak postignuća i zadovoljstva kada je sam blog u pitanju. Moju početnu misiju i viziju možete da pročitate u prvom postu koji sam napisala, a koji se zove Krivudavi put ka minimalizmu . Ideja je bila jednostavna - isprobati konmari metodu i videti da li je ona konačno i univerzalno rešenje svih naših problema. U nedeljama i mesecima koje su usledile, bavila sam se sređivanjem, bacanjem i poklanjanjem, a pre svega menjanjem stavova i navika.