Da li vi planirate svoj nedeljni meni ili svakog dana odlučujete šta ćete da jedete? Na čemu bazirate svoje odluke u ishrani i koliko je vaša svakodnevica jednostavna ili komplikovana zahvaljujući ovoj jednoj navici?
Nekoliko godina nakon usvajanja ove navike, i periodičnog prestajanja i ponovnog započinjanja, mogu iskreno da kažem da je život uz isplaniran meni, lakši, jednostavniji i opušteniji.
Razloga za to ima nekoliko. Prvi od njih je prosto psihičke prirode. Ukoliko nemate naviku da redovno kuvate, niste ni svesni koliko panično čovek može da se oseća gledajući u poluprazan frižider i lupajući glavu kako da ni iz čega napravi nešto.
Drugi problem je sama kupovina. Ukoliko, kao ja, ne volite da idete u prodavnicu, sigurno vas uznemiri činjenica da to ipak morate da uradite nakon što ste jedva uspeli da nađete trunčicu kulinarske inspiracije i date sebi ogovor na to pitanje - šta kuvam danas. A onda u prodavnici, red na kasi i zabazeknutost računom. Posebno ako se odlučite da tu mini kupovinu obavite u svom lokalnom marketu jer vas mrzi da odete do neke povoljnije radnje.
Treći razlog je naravno, novac. I to ne samo u smislu opisanom u prethodnom paragrafu. Ukoliko planirate unapred, možete da priuštite sebi da češće kupujete proizvode na akciji, oko kojih ćete planirati svoj meni. Isto tako, možete da kupite samo ono što ćete sigurno da iskoristite, jer je već upisano u vaš plan. A takođe pri izradi plana možete da uključite u njega i one proizvode koje već imate i koji bi inače propali.
Dakle: manje stresa, manje gubljenja vremena i manje troškova i bacanja hrane. A sve što treba da uradite jeste da jednom nedeljno sednete i da osmislite šta ćete jesti u narednih sedam dana.
Ja sam jednom prilikom otišla i korak dalje i napravila plan ručkova i večera za čak 60 dana, koji je danas naš master plan koji se trudimo da koristimo kad god možemo.
Onim idealnim nedeljama kada plan zaista radi, to izleda ovako. U petak uveče (može i u subotu), otvaramo moju svesku sa pripremljenim planom, pronalazimo sledeću nedelju i naručujemo neophodne namirnice iz Univerexporta. Bitno nam je da namirnice stignu do nedelje, jer ručak nosimo i jedemo na poslu, tako da se ručak za ponedeljak kuva u nedelju.
Kako bih uprostila samo kuvanje, trudim se da jedno jelo spremimo za dva dana. A kako bi to bilo još lakše, dani su (delimično) tematski.
Ponedeljak i utorak - gulaš/paprikaš/đuveč/kupus ili nešto tog tipa
Sreda - jelo sa mlevenim mesom (punjene paprike/ ćufte/ musaka...)
Četvrtak i petak - boranija/grašak/pasulj ili neko slično varivo
Subota i nedelja - vikendom kuvamo jela koja (po našem misljenju) nisu tako pogodna za podgrevanje. Kako moj suprug često radi vikendom, i to u različitim smenama, one nedelje kada radi pre podne i ruča kod kuće, obično spremamo ona jela koja apsolutno ne treba podgrevati, poput džigerice sa krompirićima ili spanaća. U ovu kategoriju obično spada i sve sa kostima, poput pečenih bataka ili ribe, koje je jednostavnije jesti prstima, što baš i nije kul raditi na poslu. U suprotnoj nedelji spremamo različite vrste šnicli ili jela sa pirinčem, jer nam je to ok da jedemo podgrejano, ali nije baš sjajno.
Po pitajnu večere, neki realan plan podrazumeva sendviče jednom ili dva puta nedeljno, jaja na različite načine jednom nedeljno, salate dva ili tri puta nedeljno (u zavisnosti od godišnjeg doba), kao i neko pecivo (kiflice/projice/pite/pice...) dva ili tri puta nedeljno, ponovo u zavisnosti od godišnjeg doba.
Iskrena da budem, moja omiljena večera je najčešće neka vrsta salate, i u nju uglavnom ide sve što imamo u frizideru a zvuči kao dobra kombinacija. Ovaj obrok obično baziramo na zelenoj salati, uz dodatak drugih vrsta povrća i nekog izvora proteina. Najčešće opcije su tunjevina, sir (mocarela njam njam), slaninica, kuvana jaja itd. Pored toga se uvek trudim da neiskorišćeni hleb osušim i sačuvam u obliku krutona, kako bismo mogli da ih ubacimo u salate. Preliv je uglavnom opcion i podjednako proizvoljan kao osnovni recept.
A ukoliko ne pripremimo hranu, to uvek znači da ćemo morati da poručimo nešto na poslu. Što naravno znači veće troškove i (verovatno) nekvalitetniju ishranu. Zbog svega ovoga, ovakav ritam je idealan za nas, i kada ga poštujemo, naš svakodnevni život je utoliko bolji. A da u tome nismo usamljeni govore i mnogi blogovi koje pratim u kojima autorke pridaju veliki značaj planiranju svog menija. U njih spada i moja draga koleginica Petra sa bloga Organizirajte se!, koja je nedavno dala svoj predlog za najjednostavnije planiranje menija u OVOM postu. Ako vas zanima kako da maksimalno pojednostavite ovu aktivnost, nemojte da ga propustite!
***
A sada nešto sasvim drugačije... Kada sam tek počela da blogujem, odlučila sam se da to radim ponedeljkom. Ali sam vrlo brzo shvatila da imam toliko toga da kažem i da mi je jednonedeljni ritam prosto nedovoljan. Tada sam odlučila da uvedem opciono blogovanje četvrtkom, koje se za tren oka pretvorilo u obavezno bolgovanje četvrtkom. Čak i nakon toga sam bila puna ideja i projekata i uvek sam bila nekoliko (spremnih) postova ispred svog tempa postovanja.
Ali poslednjih nekoliko meseci nešto užurbanijeg života, dovelo je do toga da jako teško održavam ovaj tempo. Zbog toga se nadam da ćete me razumeti ako četvrtak ponovo proglasim opcionim danom za postovanje, jer ne želim da ovaj blog postane moj teret i nešto što radim pod pritiskom. Jer ja zapravo jako loše radim pod pritiskom i budite sigurni da to ne biste želeli da čitate. Gotovo sam sigrna da će ova faza trajati kratko, jer i dalje imam puno planova i ideja koje želim da podelim, samo mi fali vremena da ih realizujem. Želim da vam se unapred zahvalim na razumevanju, a mi se ponovo čitamo za (najkasnije) nedelju dana.
Comments
Post a Comment