Od kako sam počela da se bavim declutterom svoje make-up kolekcije (više o tome OVDE i OVDE), nakon čega sam pristupila i svom prvom pan projektu, na internetu sam našla puno ideja i saveta kako da se na zabavan i kreativan način podsetite starih favorita, ali i da potrošite prevelike zalihe šminke.
Iako broj i vrsta proizvoda koje žene koriste varira od jedinke do jedinke, surova je realnost da većina nas poseduje više šminke nego što može da potroši. U razumnom roku. Pre nego što se proizvod pokvari.
I mada sva šminka nije jeftina, svi mi često impulsivno kupimo i neke jeftinije proizvode, tako da se postvavlja pitanje: zašto se uopšte trudim da potrošim šminku ako relativno povoljno mogu da je zamenim kada joj istekne rok trajanja?
Zašto treba da se trudim da potošim šminku?
Ne volim da budem melodramatična, ali ova tema uopšte nije tako jednostavna kao što na prvi pogled izgleda. Ukoliko krenete da gledate neke od youtube videa na ovu temu, i počnete da pratite devojke kojima je najveći problem da li će uspeti da potroše ruž do određenog datuma, verovatno ćete da pomislite Kakvi first world problemi. Možda ćete sa prezirom prebaciti na sledeći video, recimo neki make-up tutorial koji će vas ubediti da vam je zapravo potrebno više šminke nego što je posedujete.
Ali ovi problemi zaista nisu toliko first, koliko third world problemi. I mada devojke koje se ubijaju da potroše poslednje zrnce nekog proizvoda, to verovatno rade zbog sebe, a ne zbog dece u Indiji, ja vas pozivam da se edukujete o načinu na koji se proizvode minerali pristupni u većini šminke koju koristimo. Više o tome pročitajte na ovom linku.
Ono što svi treba da znamo jeste da oko 60% sporne mice dolazi iz Indije, gde u rudnicima rade deca starosti od tri godine pa na više.
I mada bi ovaj problem bilo bolje rešavati prebacujući odgovornost na kozmetičke kompanije i očekujući od njih da nam obezbede proizvode koji ne uključuje rad dece robova, oni priznaju da ne mogu to da nam garantuju.
Mnoge velike kompanije su već pokušale da reše ovaj problem, ali u tome nisu uspele. Dobavljački kanali su previše komplikovani i netransparentni da bi ovo bilo moguće.
Moje rešenje možda i nije neko rešenje, ali se nadam da je u pitanju jedan pozitivan prvi korak.
Moja odluka, u kojoj ću, nadam se uspeti, glasi ovako:
Neću kupovati šminku koja mi nije potrebna.
Pokušaću da potrošim proizvode koje kupim do kraja.
Proslediću proizvode koji mi ne odgovaraju nekome ko ih želi.
A vi?
Na prvi pogled jednostavna, ali zapravo vrlo komplicirana tema o kojoj se malo govori i o kojoj, priznajem, ni sama ne znam puno. 😕 Šminku baš i ne koristim previše, o tome sam pisala na blogu pa se češće dogodi da proizvod moram baciti jer mu je prošao rok trajanja, a još ga nisam potrošila. I da, iako naše racionalno korištenje šminke nije rješenje problema, ipak je mali korak naprijed. Nadam se da ćeš odluku uspjeti provesti u djelo!
ReplyDeleteTi si super sto se toga tice, svedena kolekcija a opet imas sve sto ti treba.
DeleteOdlucila sam da pokusam da istrosim sto vise proizvoda i da kupujem samo one za koje verujem da su cruelty free.
Inace mislim da je bitno pricati o tome zasto je bitno razmisliti pre nego sto nesto kupimo jer se vecina stvari proizvodi neeticki pa je smanjivanje shoppinga jedan od nacina da se borimo protiv toga.