Minimalizam ≠ Jednostavan život

Minimalizam je jedna od najboljih stvari koje su mi se desile u životu. Smatram da je bitno da to razjasnimo na samom početku. 

Uprkos tome, minimalizam nije sam sebi cilj, već je sredstvo za dolazak do njega. Cilj može biti prijatnije okruženje, manje nepotrebnog stresa, lakše snalaženje, brže donošenje odluka i tako dalje. Bez obzira na to šta je konkretan cilj, sve ove ideje se međusobno donekle preklapaju i vode ka jednostavnijem i lakšem životu. A to je već jedna od glavih tema ovog bloga.

U tom duhu, smatram da je bitno istaći da ova dva pojma ne treba tek tako poistovećivati. Naime, jednostavan život može da bude nešto mnogo kompleksnije (uviđam ironiju ovoga što sam upravo napisala :) i svaobuhvatnije od prostog minimalizma.

Što znači da nam za postizanje jednostavnosti nije dovoljno da izbacimo napolje gomilu stvari. Potrebno je da izbacimo i još nešto. Nakon pažljive analize, došla sam do zaključka da je najbitnije izbaciti sledeće dve stvari: teške odluke i grižu savest.

Zapravo, dok ovo pišem, sve mi se čini da se ove dve stvari stapaju u jednu. Jer su i teške odluke problem samo kad dovedu do grešaka koje kasnije vode u grižu savest :)

Da bismo detaljnije razjasnili šta ja uopšte želim da kažem svim ovime, hajde da pogledamo nekoliko banalnih primera kako sam ja pojednostavila svoj život.

ŠMINKA

A šta drugo? :) Pre oko godinu dana sam po prvi put počela da se bavim pan projektima, i uletela sam na razne blogove i forume koji se bave ovom tematikom. Među devojkama koje uživaju u panovanju svoje šminke i kozmetike, primetila sam neku mešavinu žudnje i olakšanja. Sličan utisak sam i sama imala na početku ovog perioda.

U suštini, žudnja se ogledala u svim onim stvarčicama koje smo želele da kupimo a nismo mogle, dok se olakšanje videlo u tome što ne moramo da donosimo odluku da li da kupimo svaku pojedinačnu stvar. Mnoge šopingholičarke koje su odlučile da promene način na koji kupuju kozmetiku su pokazivale vidljive znake olakšanja što, makar dok traje projekat, ne moraju da razmišljaju o tome da li nešto kupiti ili ne.

Jednom kada je potreba da se odlučuje o tome eliminisana, jedan mali deo stresa je nestao. Istovremeno, pan projekat je uticao pozitino i na stepen griže savesti. Sigurna sam da deluje banalno, ali devojke sa prekomernom količinom šminke sigurno imaju neku vrstu griže savesti. Neke se sigurno kaju zbog promešenih kupovina, nekima je žao što nisu bolje upotrebile novac, a treće se kaju što će im tolika količina šminke sigurno propasti jer su kupovale više nego što mogu da potroše. U toku trajanja pan projekta, devojke ne samo da ne kupuju nove proizvode, već imaju i priliku da potroše nešto od starih zaliha. Uz to uče malo više o proizvodima i svojim potrebama, pa su automatski spremnije da donesu bolje odluke u budućnosti. 

Sve ovo doprinosi umanjenju griže savesti, uz istovremeno smanjenje odlučivanja. Šta više, ne samo da ne moramo da razmišljamo šta da kupimo, već ne moramo da razmišljamo ni šta da koristimo, znamo da nam je prioritet da potrošimo proizvode iz projekta.

Drugi primer, takođe vezan za šminku, je nešto što sam oberučke prihvatila, a to je korišćenje onih proizvoda koji se ne testiraju na životinjama. Ako ćemo da budemo potpuno transparentni, ja nisam nikakav borac za prava životinja, pa tako na primer jedem meso i koristim proizvde (poput lekova) koji se testiraju na životinjama. Razlika, koja nekome može da deluje minimalno, ali meni ipak nije, leži u tome što je: 1) u većini evropskih zemalja ovo testiranje šminke zabranjeno, što znači da nije neophodno i 2) šminka nije neophodna stvar bez koje bismo bili ugroženi. Postoje načini da ona bude bezbedna i bez testiranja na životinjama i ja želim svojim novcem da podržavam kompanije koje rade na ovaj način.

Ali ništa od ovoga rečenog u prethodnom pasusu nema mnogo veze sa tememom ovog posta. Pitanje je, kakav sebičan razlog ja imam da donesem takvu odluku? A odgovor je očigledan - sa suženim izborom šminke i kozmetike koju smem da kupujem, proces odlučivanja je sveden na mnogo manju meru nego kada bih birala između svih brendova, svih proizvođača. Naročito u Srbiji!

Iiiiiiiii, to bi bilo to što se šminke tiče. Sada nešto u čemu će se možda pronaći više ljudi...

HRANA

U idealnom svetu, mnogi od nas bi voleli da jedu organsku, svežu, domaću hranu o čijem poreklu sve znaju. To nažalost nije moguće. Ali to ne znači da ne postoje neke vrednosti ka kojima treba težiti.

Znam da nisam nikakav super primer za zdravu ishranu, ali u poslednje vreme sam na svojoj koži mogla da osetim kako moć jedne pozitivne odluke može značajno da pojednostavi svakodnevni život.

Primera radi, pre oko godinu dana sam odlučila da počnem da beležim dane kada nisam jela ništa slatko i da težim tome da takvih dana bude što više. Bila sam ubeđena da će ova vrsta motivacije biti dobra za mene, jer će me biti sramota da svaki dan ubeležim da sam jela nešto što ne bi trebalo.

I čini mi se da je ovo bilo donekle dobro. Bilo je dana kada sam zbog ovoga preskakala slatkiše i okretala se zdravijim alternativama. Nažalost, bilo je i onih drugih dana... A onda sam odlučila da potpuno prestanem da jedem slatkiše. Tada sam stavila vremensko ograničenje do kada će ovo sve trajati, ali u međuvremenu sam se predomislila i odlučila da trajno prestanem sa njihovom konzumacijom.

U suštini, ova odluka mi je donela veliko olakšanje. Umesto da razmišljam da li da napravim izuzetak svaki put kada me neko ponudi krofnom (a bilo je krofni i krofni u poslednje vreme - ne biste mi verovali kad bih vam pričala), ja sam znala u startu da ću da odbijem. 

U međuvremenu sam proširila spektar stvari koje ne konzumiram na sve proste ugljene hidrate i pojednostavila svoj spisak za  kupovinu i izbor obroka. Kada uđem u prodavnicu, prosto izbegavam najveći deo rafova, a slično važi i za posete restoranu ili sopstvenom frižideru. U ograničenom skupu namirnica koje smem da jedem, a koje su pritom dobre i zdrave za mene lakše donosim ispravne odluke o svojoj ishrani, a sve to bez griže savesti.

A kada smo već kod hrane, hajde da zatvorimo današnji tekst još jednom 'domaćinskom' temom. U pitanju je kućni budžet!

BUDŽET

Neposredno nakon što sam primila platu ovog meseca, stali smo da natočimo gorivo. Suprug me je pitao koliko da sipa, a moj odgovor je bio 'Da li postoji mogućnost da potrošimo manje od punog rezervoara ovog meseca?' Takva mogućnost, naravno, nije postojala i ja nisam videla razuman razlog da ne napunimo rezervoar do kraja u momentu primanja plate. Činjenica je da će taj novac biti potrošen na gorivo u nekom trenutku i nema razloga da se to odlaže, zar ne?

Sigurno sam već pominjala da je u mom planiranju finansija jako bitno imati pozitivan stav prema kreiranju budžeta. Budžet ne treba da bude opterećenje, već olakšanje i način da pametno donesemo odluke. Budžet takođe treba da bude smislen način da sebe upozorimo kada treba da prikočimo (ne tako neophodnim) troškovima. Ali pre svega, budžet treba da oslika naše realne potrebe i da nam pomogne da živimo u okviru svojih mogućnosti.

Prevljenje i poštovanje kućnog budžeta za mene znači jednostavnije i bolje funkcionisanje, a samim tim i bolji kvalitet života.

Sve u svemu, moj glavni zaključak jeste da donošenje nekih odluka o životnom stilu, koje kasnije utiču na čitav niz svakodnevnih odluka, možemo u velikoj meri da uklonimo stres iz života. Za mene je minimalizam bio jedan od načina da ovo postignem, ali postoji još mnogo, mnogo načina da se teži jednostavnosti bez uplitanja materijalnih dobara :)