Neuspeh je OK

Ne tako davno sam pisala o demorališućoj strani organizacije, i to nedelju dana nakon što sam se pozabavila temom sređivanja jedne od kuhinjskih fioka. Iz ove perspektive, mogu slobodno da kažem da su ova dva posta više nego povezana.

Žašto je to tako? (Možda se pitate Vi.) Pa zato što se dotična fioka gotovo odmah po sređivanju našla u stanju demorališućeg haosa, čiju vizuelnu prezentaciju možete da primetite na slici ispod.

Inspiraciju za ovaj post sam pronašla jutros kada sam se probudila i otvorila dotičnu fioku u potrazi za kuhinjskom krpom. Onako sanjiva sam se zabezeknula videvši nered u kom su se u datom trenutku nalazile moje krpe, pa sam pomislila kako bi trebalo da nađem neku kutiju u kojoj ću da ih stavim kako bi bile urednije.

Odmah mi je pala na pamet kutija za čaše koju uvek nekako zaboravim da bacim i koja mi stalno zauzima prostor u kuhinji. Taman je dovoljne veličine da mi u nju stanu složene krpe, ali i dovoljne dubine da se iskoristi vertikalan prostor u fioci. Brzinski sam izvadila kutiju, isekla poklopac i presložila krpe veoma ponosna na svoje delo.

Odmah nakon toga sam počela da sanjarim o tome na koji način ukrasiti kutiju, pošto mi fali malo estetike u ovoj kompoziciji, mada kod mene estetika uvek dolazi na kraju.

Zadovoljna učinjenim, pomislila sam - stvarno bi trebalo da sredim celu ovu fioku. Možda bih mogla i da napišem post na blogu o njoj. 

I onda me je sustiglo. Pa samo što sam pisala o ovoj fioci na blogu!

Prelistala sam blog i uvidela da sam odmah nakon toga pisala i o demorališućoj strani organizacije i svim svojim frustracijama ove vrste i prisetila se da je ova fioka vraćena u stanje haosa prilično velikom brzinom, te da me je verovatno podsvesno i inspirisala da pišem o tome.

Bilo kako bilo, ova situacija me je podsetila da je neuspeh sasvim ok. Iz ovog mog neuspeha do sada je proisteklo nekoliko stvari koje se (makar meni) čine dobrima.

Za početak, situacija se pokrenula sa mrtve tačke. Na slici ispod možemo da vidimo kako je fioka izgledala pre sređivanja, nakon sređivanja, ali i kako izgleda danas.

Činjenica je da današnje stanje stvarno nije reprezentativno, i da je nivo sređenosti najbolji na srednjoj fotografiji, ali je današnji nivo ipak puno bolji od situacije koju smo zatekli na početku. 

Druga stvar koju sam konačno shvatila je da krpe lako naprave haos u ovako velikom prostoru, te da ih je neophodno ograničiti manjom kutijom, što sam upravo uradila.

Treća stvar je što sam prilikom inicijalnog sređivanja odavde uklonila velike količine hrane i stvari koje sam u tom trenutku premestila u svoju ostavu. I mada one nisu bile sređene u tom trenutku, u mom prošlonedeljnom poduhvatu su i one dovedene u kakav-takav red. Da ih nisam izvukla iz ove fioke, možda ne bi našle svoje mesto u ovoj novoj organizaciji.

Iz ovoga sam još naučila i da svi sistemi sveta ne mogu da funkcionišu ako nisu pravilno iskomunicirani. Primera radi, iako sam ja odlučila da hrana ne treba da stoji na ovom mestu, uspela dam da previdim činjenicu da moj suprug ne može da mi pročita misli, tako da je on uredno nastavio da ubacuje vrećice sa hranom u ovu fioku. Kada sam ga (puna pravednog besa) pitala zašto mi zaboga to radi, dobila sam odgovor da nisam sa njim podelila ovu informaciju :)

Na kraju krajeva, nakon što me je ovaj mini poduhvat vezan za ubacivanje krpa u kutiju toliko razveselio, shvatila sam da bih na sličan način mogla da reorganizujem i ostale delove fioke i sada sam puna ideja i motivacije. Sigurna sam da ću već u sledećem pokušaju imati više uspeha sa ovim prostorom, što i vama želim ukoliko se uopšte upuštate u ovakve poduhvate na ovim abnormalnim temperaturama.

Pišemo se uskoro, a do tada vam želim što više dana provedenih na plaži uz nešto osvežavajuće!