Kako je lepo živeti lako

Kada bismo sveli svoju imovinu iskljucivo na one stvari koje prosto moramo da posudujemo, većina  nas bi završila sa 10% onoga što trenutno poseduje. Realno govoreći, sve to nam uglavnom nije potrebno, ali nas na neki način ipak usrećuje. U današnjem postu pričamo o onim stvarima koje mene naprosto i ne usrećuju toliko i koje sam prestala da kupujem, a možda nikada i nisam kupovala. Pa da počnemo...

Minimalizam je jedna od najboljih stvari koje su mi se desile u životu. Smatram da je bitno da to razjasnimo na samom početku.  Uprkos tome, minimalizam nije sam sebi cilj, već je sredstvo za dolazak do njega. Cilj može biti prijatnije okruženje, manje nepotrebnog stresa, lakše snalaženje, brže donošenje odluka i tako dalje. Bez obzira na to šta je konkretan cilj, sve ove ideje se međusobno donekle preklapaju i vode ka jednostavnijem i lakšem životu. A to je već jedna od glavih tema ovog bloga.

Iako na prvi pogled možda ne deluje tako, i ja gajim standardnu žensku ljubav prema kinđurenju i lepom komadu nakita. Nažalost, mnogo češće ne nosim nakit nego što ga nosim, a razlog tome je uglavnom nepraktičnost ali i nedostupnost istog.  Već duže vreme (gotovo čitav period života u prethodnom stanu, ali i u ovom), nisam uspevala da nađem neko mesto gde će mi nakit biti lako dostupan a da pritom ne pravi haos  i da se ne mrsi. Zbog svega ovoga sam polako izgubila naviku da ga nosim, ali i da ga vraćam na mesto kada ga jednom stavim. Zbog toga je svrha današnjeg posta da se ovo konačno promeni.

Ukoliko ste novi ovde, objasniću vam svoju revnosnost u bacanju papira kroz pitanje koje mi je mama malopre uputila, a koje glasi: Pa šta sad bacaš, zar nisi već sve bacila? Nažalost, kada je papirologija u pitanju, prosto je nemoguće doći do onog zen stadijuma kojem svi, verovatno težimo. A ako uzmete u obzir i to da smo ove godine kupili stan, uzeli stambeni kredit, kupili gomilu nameštaja, i generano sakupili veliku količinu potrebnih i nepotrebnih papira, uopšte ne iznenađuje to što je jedna od naših kuhinjskih polica do malope izgledala ovako: Razlog tome je što je kuhinja bila prvo mesto gde smo napravili police i ostali nameštaj, pa je samim tim postala i logična privremena lokacija za sve papire koji su se u datom momentu gomilali na sve strane. Ne baš uredno, ali makar sklonjeno sa puta. I mada je to bilo opravdano u prvom trenutku, došlo je vreme da se ova polica raščisti.

Počeo je oktobar! Što znači da sam već u zakašnjenju sa ovim postom! Jesen je definitivno stigla, ali ne i u naš orman. Što nikako nije u redu, naročito uzimajući u obzir da je ovo prva jesen u našem stanu, što će reći da na početku današnjeg poduhvata nisam ni bila sigurna gde su mi pojedine zimske stvari. Bilo kako bilo, odlučila sam da je danas idealan trenutak da se sprovedu minimalne sezonske promene u našem ormanu. Za početak, evo slike Nikolinog dela ormana: Znam da sad svi sigurno mislite da to ne može da bude njegova polovina jer je do pola ispunjena mojim haljinama. Ali grešite - naravno da može! Zapazite još i gomile posteljine ispod odeće, kao i na najvišoj polici, a primetite i sivu torbu koja se krije iza njih. O njima ćemo više pričati posle... U međuvremenu, pogledajte i moju polovinu ormana: Primetićete dve gomile stvari na gornjoj polici. Leva gomila se sastoji od letnjih stvari, koje sam polako počela da odvajam, dok se na desnoj gomili ...

Pre gotovo godinu dana sam konačno odlučila da pružim priliku popularnoj aplikaciji za učenje stranih jezika po imenu  Duolingo . Nakon ovog, ne tako kratkog perioda, mogu slobodno da kažem da gotovo da nije prošao dan a da je nisam koristila. Bez mnogo truda i muke sam uspela da naučim malo nemačkog, uz još manje španskog, kao i da unapredim svoj engleski. Ali danas ne pričamo o tome. Danas se bavimo lekcijama koje sam naučila učeći jezike, a koje nemaju neke velike veze sa samim jezicima. Bavimo se onim što se da naučiti iz samog procesa učenja. Pa da počnemo...

Minimalizam za mene ima mnogo značenja i predstavlja rešenje za razne životne prepreke i probleme. Premda samonametnuta, pravila i obrasci koje primenjujem od kad sam se našla na ovom putu, olakšala su mi život na mnogo različitih nivoa. Jedan od tih nivoa tiče se kupovine. Vrlo je jednostavno - ako mi nešto ne treba, ja ga ne kupujem. To pravilo mi je sigurno sačuvalo mnogo novca, ali i živaca i vremena koje bih inače trošila na borbu sa neželjenim stvarima. Drugo slično pravilo je izbegavanje jeftinih proizvoda lošeg kvaliteta, naročito kada su u pitanju stvari koje mogu da traju praktično zauvek. A onda sam u jednoj prodavnici ugledala predmet sa slike ispod. Otvarač za flaše! U prelepoj, matiranoj zlatnoj boji. Sa ovim divnim dizajnom. Po ceni od jednog evra!