Danas vam predstaljam orman mog supruga, Nikole. Ukoliko ste čitali 'The Lifechanging Magic of Tyding Up', znate da u knjizi piše da će ljudi koji žive sa vama biti toliko inspirisani vašom promenom da će i sami poželeti da srede svoje stvari.
E pa, imam jednu vest za vas. Vrlo verovatno neće. Ovo se naravno ne odnosi na sve ljude, i mnogi će verovatno krenuti vašim stopama, ali, ako su kao moj dragi, onda ipak neće :) Ali, ako ste vi kao ja, nećete se obazirati na savete Mari Kondo, i bićete uporni i dosadni dok vam ne bude omogućeno da ipak sredite ormane svojih ukućana. A evo i šta možete time postići.
Nikolin orman pre
Kao što vidite na slici iznad, ovaj orman nije preterano funkcionalan, ali nije ni potpuna katastrofa. Ipak, stvari nikad nisu ostajale na svom mestu, i mene je to užasno frustriralo. Jedna od najvećih frustracija su bile majice za spavanje. One na slici čine ovu ogromnu gomilu sa desne strane. Moj muž definitivno spada u one ljude koji sve stare stvari prekvalifikuju u stvari za kuću i onda ih nose dok se ne raspadnu. A kad se raspadnu, onda ih nose i dalje. Ipak, to samo po sebi ne bi kvarilo našu bračnu sreću, da Nikola takođe nema taj običaj da stvari za kuću opušteno obuče napolje, a da odmah nakon toga obuče novu majicu na spavanje.
Međutim, čak ni to ne bi predstavljalo toliki problem da ja ne prezirem peglanje. S tim u vezi, ja želim da granice između stvari koje moraju da se peglaju, i onih koje ne moraju, budu jasno razgraničene. I iako s vremena na vreme uzmem i ispeglam sve stvari jer mislim da je to zdravo, ipak ne želim da peglam stvari u kojima se spava na regularnoj bazi. I tako je moj primarni cilj pri ovom sređivanju bio da se u ovoj oblasti postave neke granice.
Kao i obično, izneli smo sve stvari na krevet.
Imali smo i malog pomoćnika, ali je insistirao da bude mutan na slici
Sve stvari na gomili
Oni koji prate moj blog, znaju da ja sve nove stvari obično stavim u štek. Nećete se iznenaditi kada otkrjete da i Džoni ima svoj štek za novu odeću.
Džonijev štek sa novim stvarima
Kao što možete da primetite, kada su stvari poređane na gomilu, izgledalo je kao da ih ima u sasvim razumnoj meri. Daleko od bilo kakvog preterivanja. Čim sam to videla, znala sam da moj sistem ne radi kako treba, inače bi sve bilo lako spakovano. Zato smo nastavili sa radom.
Kategorizovane stvari
Prolazili smo kroz kategorije jednu po jednu i odlučivali o svakoj stvari. Iako je Nikola na početku mog ubeđivanja bio odlučan u tome da sigurno ne treba ništa da baci, H&M gomilica je brzo rasla. Kao što možete da predpostavite, najviše izbačenih stvari je bilo iz kategorije 'majice za spavanje'. I čarape. Uvek i kod svakog - čarape.
Zbogom gomila
I tako smo ipak uspeli da se rešimo tri pune kese odeće, dok smo usput odredili koje majice pripadaju kojoj kategoriji. A onda sam, naravno, sve to poređala u razne kutijice i beskrajno se veselila dok sam ih uredno vraćala u orman.
Sređen orman
Dosta stvari je tog dana bilo na pranju, tako da orman izgleda vrlo skromno na ovoj slici, ali, ono što je najvažnije, izgleda uredno.
Na gornjoj polici se nalaze majice za napolje, u crnoj kutiji skroz levo, pored njih su šortsevi, a iza te dve kutije je sakrivena posteljina. Napred desno su pantalone i trenerke, a iza njih su duksevi i džemperi.
Na donjoj polici, sa leve strane se nalaze bermude, pored njih su majice za kuću, a skroz u ćošku su peškiri. Kao što vidite, dosta smo ograničeni sa prostorom, pa i te stvari držimo u garderberu. Ispred peškira se nalaze pidžame, a u kutijicama pored njih su čarape, podeljene na nazuvice i duže čarape.
Košulje, sakoi i slična elegantnija garderoba je okačena zajedno sa mojim stvarima.
Za sada se orman drži dobro i uredno, a ja sam mnogo srećnija i zadovoljnija po pitanju održavanja ovog sistema.
Comments
Post a Comment