Svaki put kada sam vam rekla da ja nisam kupoholičar - lagala sam vas. Možda ne volim da kupujem nakit, odeću ili dekoracije za kuću, ali knjige... knjige su sasvim druga kategorija. I to ne samo u konmari metodi, već i u mom životu. Moje detinjstvo je zauvek obeleženo posetama dečijoj biblioteci, a moja mladost posetama sajmu knjiga. Zapravo, odlazak na sajam je godinama bio rođendanski poklon mojih roditelja meni, i ovo mi je uvek bio omiljeni događaj godine. Kada bih došla kući, ranca krcatog knjigama, gledala bih ih, proučavala, analizirala kojim redom da ih pročitam i kako da se najduže naslađujem novostečenim blagom.
Pre nekoliko godina sam se odlučila na put minimalizma, i ponovo sam postala član biblioteke, pa sam u mnogome smanjila kupovinu novih knjiga. Ali kad god sam negde pročitala declutering savet o smanjivanju količine knjiga, mislila sam - ovi ljudi su ludi. Zašto bih želela da se odreknem svog blaga?
U poslednje vreme, ipak sam počela da racionalizujem ovu, duboko emotivnu oblast posedovanja, i počela sam da se vodim jednom mudrom rečenicom koja glasi - biblioteka ne čini čitaoca. Iz tog razloga, kad sam saznala da su knjige druga kategorija u ovom procesu, zaključila da sam konačno spremna.
Moja najveća polica
Iskrena da budem, ovo neće biti post o svim mojim knjigama. Neke od njih se nalaze na različitim lokacijama i u različitim gradovima, i do kraja ovog procesa, sigurno će biti prilike da se ponovo bavim knjigama. Ipak, ovo je moja the polica, moj kriptonit. I ja sam odlučila da se upustim u borbu sa njom.
Prema konmari metodi, sve knjige bi trebalo spustiti na pod, i onda proći kroz čitavu gomilu, odlučujuće da li ih volimo ili ne. Za mene je ovaj pristup bio naprosto previše iscrpljujuć, tako da sam ovo radila malo drugačije.
Počela sam od najviše police, brišući prašinu sa svake knjige, i odmah odlučujuće koje idu a koje ostaju. One koje sam odlučila da prosledim dalje, spustila sam na pod, a one koje ostaju su odmah vraćane na odgovarajuće police.
I nakon nekoliko sati teškog rada, odluke su donešene i polica je konačno preuređena.
Knjige koje će biti poklonjene
Polica posle
Na slici iznad možete videti moju veliku policu posle. Mislim da je razlika stvarno upečatljiva, a posebno mi je drago što sam uspela da napravim odgovarajuću organizaciju knjiga. Na najvišoj polici našle su se dečije i tinejdžerske knjige. Ispod njih, svoje mesto su zauzeli klasici i naučno popularni ormani. Na jedinoj punoj polici, nalaze se knjige fantastike. Ispod njih je polica sa nekoliko knjiga u 'možda' kategoriji, a ispod su knjige koje pripadaju mojoj mami. Zatim imamo jednu praznu policu, dok su na dnu smešteni rečnici, enciklopedije i slične velike knjige.
Nadam se da ću one knjige koje nisu prošle selekciju, usepti da poklonim biblioteci, i da će imati mnogo više prilike da budu čitane, i da ljudi u njima uživaju, nego što bi to bio slučaj da su ostale kod mene.
Comments
Post a Comment