Koliko god se trudili da ih držimo pod kontrolom, papiri uvek nađu svoj put nazad u naš život. Daju nam ih na ulici, poslu, školi, kod lekara... Šalju nam ih poštom ili stavljaju u ruke. U eri digitalizacije, papiri i dalje pristižu u nekontolisanim količinama. Osim ako mi ne pokušamo to da iskontrolišemo, vrlo lako preuzimaju naš lični prostor.
Prva linija odbrane je kućni prag. Ja se uvek trudim da razdvojim poštu odmah kod sandučeta i da ne unosim ništa što mi nije potrebno. Trudim se i da pretresem džepove i torbu u pokušaju da izbacim sve nepotrebno što pre.
Na početku ove kategorije, uprkos ovim naporima, susrela sam se sa ovom gomilom:
Moji papiri
Na prvi pogled, ova gomila ne izgleda zapreminski zastrašujuće, ali kada pomislite da se na njoj nalaze prepune fascikle, u kojima je gomila papirića, od kojih svaki mora da se pregleda i proceni, shvatićete da ovaj zadatak ipak nije za zanemarivanje.
Mari Kondo u svojoj knjizi deli papire koje treba da zadržite na tri kategorije: one koje trenutno koristite, one koje morate da sačuvate na određeno vreme, i važne papire koje morate čuvati zauvek. Najvažnija stvar u vezi sa prve dve kategorije je - treba ih izbaciti kada za to dođe vreme. Činjenica da toliko nas ima papire koji nam nisu potrebni, govori da su ljudi generalno neuspešni u ovom zadatku.
Iskrena da budem, ja sam pre svega pokušala da napravim organizaciju koja će meni najviše odgovarati. Nakon ovog preuređivanja, moja gomilica se svela na ovu veličinu:
Papiri posle
Najveći deo papira koji moraju da se čuvaju određeno vreme, podelila sam u sledeće kategorije: posao, banka i osiguranje, lekarski izveštaji i garantni listovi. Ovi papiri su našli svoje mesto u fascikli na vrhu, koja ima nekoliko pregrada, pa sam mogla da ih grupišem po ovim kategorijama. Oni papiri koji moraju da se čuvaju zauvek, poput diploma i drugih važnih dokumenata, stavljeni su u svoje zasebne fascikle. Osim ovoga, ostali su mi samo računi.
Malo sam se informisala, i nisam nigde uspela da pronađem tačnu informaciju koliko dugo treba čuvati plaćene račune. Ova informacija mi je posebno nejasna s obzirom na to da mi svoje račune plaćamo online. Ipak, negde sam našla podatak da je godinu dana dovoljan period, a nadam se i da činjenica da na računima piše da nemamo prethodnih dugovanja dovoljno govori u slučaju nekog nesporazuma. Tako sam konačno presekla i naravila organizaciju računa koja meni odovara.
Sve račune sam stavila u zasebne koverte po kategorijama: fiksni, mobilni, grejanje, struja, infostan, kablovska i internet. U svakoj koverti je ostalo poslednjih 12 računa. Nakon što su novi računi uplaćeni, smeštam ih skroz pozadi u kovertu, i vadim i bacam onaj koji je na prvom mestu, kako bi ih uvek bilo tačno 12.
Nadam se da su vam ove informacije bile korisne, a ako vi imate drugačija saznanja, molim vas da ih podelite sa mnom u komentarima. A za kraj, evo gomile papira koji su izbačeni:
Bome se hrpa dosta smanjila. :) I mene zanima koliko se određeni dokumenti moraju čuvati, posebno te nesretne uplatnice od režija (potvrde o plaćanju čuvam na kompu), a nigdje naći konkretan podatak. Ja obično čuvam prošlu i tekuću godinu, valjda mi neće zatrebati ono što sam bacila.
ReplyDeleteJa sam procitala da u Srbiji ta vrsta dugovanja zastareva u roku od godinu dana. Ali, drzava moze da to preinaci ako tako zeli u nekim slucajevima :) Tako da ne zna covek sta da radi. Mozda je kod vas to uredjenije.
ReplyDeleteNadam se da su barem te uplate preko neta nekakav dokaz...
U svakom slucaju, dosta je bilo. Ne mogu da cuvam uplatnice od pre 5 godina, nemam gde da ih stavim :D