Kako je lepo živeti lako

Kada smo se uselili u ovaj stan, nismo mogli da dočekamo da napravimo veliki plakar u predsoblju gde će biti smestene sve one stvari sa kojima nismo znali kuda bismo, a kojih u svakoj kući ima na pretek. Uprkos tome, kada smo konačno nabavili taj plakar, nismo ga iskoristili na najbolji mogući način. On od starta nije bio sjajno organizovan, a vremenom sam u njega samo trpala stvari sa kojima nisam znala šta bih, pa je vremenom postao potpuno haotičan.

Nadam se da nisam izuzetak kada je u pitanju mržnja prema čišćenju četkica za šminkanje. Znam da je važno da to uvek radimo na vreme, ali mene taj zadatak prosto izluđuje. Zbog toga sam rešila da pokušam da organizujem svoju malu kolekciju, ne bi li mi bila lakša za korišćenje i ne bi li se manje prljala.

U nedavnom postu sam spomenula preporuku za toaletni stočić iz jyska koji imam poslednjih godinu dana. Danas vam donosim malo više detalja o njegovom izgledu i tome kako sam ga iskoristila da organizujem svoju make up kolekciju.

Nakon što sam pre par godina otkrila minimalizam i počela da smanjujem količine stvari koje kupujem, prešlo mi je u naviku da neželjene predmete odvajam čim shvatim da mi više ne odgovaraju. Kada je u pitanju odeća, ranije sam poklanjala svoje stvari onima koji bi mogli da ih nadalje koriste, međutim, u poslednje vreme sve češće moje stare stvari pronalaze put ka kesi za reciklažu.

Nisam osoba koja isprobava mnogo novih i uzbudljivih proizvoda i sigurno nisam veliki stručnjak za davanje preporuka, ali u poslednje vreme sam otkrila nekoliko super korisnih i praktičnih stvari, koje vam danas predstavljam zajedno sa nekim starim favoritima. Nadam se da će vam se dopasti!

Nisam očekivala da će moja pauza u blogovanju trajati ovoliko dugo. Ali nešto brži tempo života, u kombinaciji sa nedostatkom motivacije i lenjošću je doveo do toga da mi se vreme prosto 'izvuče'. A kada sam jednom ispala iz koleseka, bilo je sve teže da se vratim u njega. Dugo sam osećala grižu savesti jer ne pišem, pa čik i jer ne čitam blogove koje sam ranije pratila... I mada me je taj osećaj krivice stalno opominjao da počnem ponovo, tek kada sam primetila koliko meni fali ovo kuckanje, i koliko mi nedostatak bloga smeta u svakodnevno životu, tek tada sam shvatila da želim da se vratim.

Nedavno sam dobila komentar i pohvalu nekoga kome se divim, da uspevam da vodim pilično balansiran život. I zaista, uz bračne i kućne obaveze i stalan posao, uspela sam da pronađem vremena za vežbanje, učenje stranih jezika, razmišljanje o svrsi života, profesionalno usavršavanje, brigu o zdravlju, čitanje, druženje i blogovanje. A bilo mi je potrebno samo nekoliko godina da kreiram sve ove rutine i da ih uključim u svoj način života :D I nikada nećete pogoditi šta se onda dogodilo! Dogodio se niz lepih događaja koji su me potpuno izbacili iz koloseka.